Serija „Nobelovac“ vratila u fokus Radovana Zogovića, pesnika i partijskog ideologa
Prve dve epizode serije „Nobelovac“, posvećene Ivi Andriću, ponovo su skrenule pažnju na Radovana Zogovića, posleratnog partijskog zaduženog za kulturu, koji je 1948. izgubio položaj. Standard u tekstu o njemu podseća na njegov odnos s Andrićem i na godine izolacije.
Kako navodi Standard, televizijski povratak Zogovića, koga su komunistički drugovi 1948. izopštili, izazvao je nova i oprečna reagovanja, kakva su ga pratila i za života. Zogović je neposredno posle rata bio član partijskog Agitpropa zadužen za kulturu, što je, prema tekstu, značilo veliku političku moć bez izvršne vlasti.
Standard citira profesora Miodraga Popovića, koji je Zogovića opisao rečima: „Čudan čovek bio je Radovan Zogović.“ Popović ga prikazuje kao pesnika i revolucionara istovremeno, a pred kraj tridesetih godina levičarski intelektualci su se, podseća list, delili na „oskarovce“ i „zogovićevce“.
Prema tekstu, Zogović i Milovan Đilas snažno su podržali Andrića, jer se procenjivalo da je pisac potrebniji novoj vlasti nego ona njemu. Odnos je do 1948. prerastao u druženje, a Andrić je, navodi Standard, povremeno bivao u Zogovićevom domu.
Posle raščinjenja Zogović je, piše Standard, bio u gotovo potpunoj izolaciji. U „Bilješci o Andriću“ opisao je praćenje: „Praćenje od same dvorišne kapije pa kud god da krenem – dva sprijeda, dva straga, u stopu, svaki s rukom u džepu.“ Prema njegovim rečima, bivši prijatelji i znanci prestali su da ga pozdravljaju na ulici.
Standard navodi da ga je tada posećivala jedino Desanka Maksimović, dok je Isidora Sekulić, kako piše, neko vreme dolazila, a zatim odustala. Zogović nije bio na Golom otoku, ali su, prema tekstu, njegova dva brata tamo završila, a stariji je osuđen na deset godina zato što se nisu hteli odreći brata.
List ocenjuje da ostaje enigma zašto je Zogović prošao bez zatvora, i iznosi pretpostavku da ga je spasla „Pjesma o biografiji druga Tita“ iz 1943, za koju, prema svedočenjima koja Standard pominje, jedini koji je mogao da odluči nije bio ravnodušan. Umesto Golog otoka usledio je, kako list piše, potpuni bojkot, odnosno „kućni Goli otok“.
