Zelenski strahuje od „Jalte 2.0“ uoči mogućeg sastanka Trampa, Sija i Putina
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je zabrinutost da bi trilateralni susret Donalda Trampa, Si Đinpinga i Vladimira Putina mogao da liči na podelu sveta bez učešća onih o kojima se odlučuje. Susret se, kako prenosi Danas pozivajući se na Gardijan, očekuje na marginama samita APEC-a u kineskom Šenženu sledeće nedelje.
Danas prenosi analizu britanskog Gardijana, prema kojoj zemlje i teritorije koje nisu pozvane na samit, pre svega Ukrajina, ali i istočnoevropske i baltičke države, Tajvan i Iran, imaju razloga za strah da bi ih saveznici mogli da napuste u okviru šireg geopolitičkog dogovora. Gardijan ocenjuje da takav dogovor priželjkuje Putin, a da ga Tramp, kako se čini, podržava.
Putin već dugo predlaže ponavljanje konferencije na Jalti iz februara 1945. godine, na kojoj su se sastali Staljin, Ruzvelt i Čerčil. Glavni ruski pregovarač Vladimir Medinski rekao je za rusku televiziju da je cilj stvaranje sistema bezbednosti u Evropi koji bi bio „nova, savremena Jalta ili Potsdam“. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da bi samit mogao da bude „početak povratka iz ovog sunovrata u potpuni haos ka stabilizaciji“.
Gardijan navodi da niko ne zna šta bi se dogodilo ako se trojica lidera sastanu, kao ni da li bi Kina dozvolila više od protokolarne razmene izjava. Prema istoj analizi, Kina pokušava da pitanje nuklearnog razoružanja skloni sa dnevnog reda. Moguće je i da se sve svede na kratku geopolitičku predstavu kojom bi Putin domaćoj javnosti pokazao da Rusija i dalje pripada velikim silama.
Ako Putin ostvari nameru, kako piše Gardijan, ovo bi mogao da bude prvi u nizu susreta u istom formatu, na kojima bi velike sile uspostavile poredak zasnovan na bezbednosnim principima, u kojem bi liberalne vrednosti imale malu ulogu. Za Zelenskog je problem, navodi se u tekstu, to što posledice gotovo svaki put snosi Kijev kada Putin i Tramp razgovaraju.
List podseća da se prva Jaltanska konferencija uglavnom pamti kao trenutak podele interesnih sfera, uporediv sa Minhenskim sporazumom iz 1938. Ruzvelt je tada, prema Gardijanu, želeo sovetsku podršku za osnivanje buduće Organizacije ujedinjenih nacija i učešće Sovjetskog Saveza u ratu protiv Japana, a zauzvrat je prihvatio sovjetsko prisustvo u Poljskoj.
