Profesorka sa Kembridža: Svet nije u novom Hladnom ratu, situacija je možda i gora
Ajše Zarakol, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kembridž, ocenila je u razgovoru za Insajder da pojam novog Hladnog rata ne opisuje savremeni svet. Prema njenim rečima, današnji međunarodni odnosi su fragmentisaniji i neizvesniji nego u vreme blokovske podele.
Zarakol je u emisiji „Svet i mi“, kako navodi Insajder, rekla da joj se termin „novi Hladni rat“ ne čini odgovarajućim, iako je, kako smatra, nekima primamljiv. Hladni rat je, objasnila je, ipak podrazumevao određeni poredak i predvidljivost, jer su Sjedinjene Države i Sovjetski Savez međusobno razumele pravila, a ostali su znali na čemu su.
Po njenoj oceni, danas se nije iskristalisao nikakav stabilan poredak. Zarakol je rekla da živi u vremenu koje je „još neizvesnije“ od novog Hladnog rata, te da je situacija „možda čak i gora“. Analogiju sa Hladnim ratom, smatra ona, ljudi koriste upravo zato što im je u neizvesnom svetu čak i takav poredak privlačan.
Na pitanje ko su danas vodeće zemlje, odgovorila je da to zavisi od oblasti. Kada je reč o ponašanju velikih sila i nadmetanju u veštačkoj inteligenciji, izdvojila je Sjedinjene Države i Kinu. Ipak, prema njenom mišljenju, to su dve velike zemlje koje pokušavaju da nametnu svoju volju svetu, a ne nužno lideri u smislu iz doba Hladnog rata.
Zarakol smatra da Kina želi da izbegne takav scenario i da je bila uzdržanija. Kina je, kako je navela, zainteresovana za širenje uticaja, pre svega ekonomskog, i donekle za dominaciju u Aziji, ali ne i za direktan sukob sa Sjedinjenim Državama. Američku stranu je, po njenom mišljenju, u poslednje vreme više usmerena ka novom hladnom ratu. Kao razlog navela je da su Kinu neko vreme potcenjivali, a zatim su ojačali zagovornici beskompromisnog stava, uključujući deo tehnološkog sektora koji je, kako tvrdi, uticao na američku vladu i MAGA koaliciju. Dodala je da to ne znači da je Kina „benigni akter“.
Govoreći o tome kakvi su odnosi potrebni u 21. veku, Zarakol je ocenila da treba prevazići razmišljanje isključivo kroz politiku velikih sila. Po njenim rečima, danas nije reč o ideologiji ni o nacionalnim državama, nego mnogo više o pojedincima na vlasti, poput ljudi oko Donalda Trampa, Si Đinpinga i Vladimira Putina.
