Forin polisi: Najveći izazov za studentski pokret je prelazak sa protesta na vlast
Američki časopis Forin polisi ocenio je da će za studentski pokret u Srbiji najteže biti da se iz protestne snage pretvori u političku organizaciju koja može da formira i vodi vladu. Analiza je objavljena dve nedelje nakon izbora 25. oktobra, na kojima je studentska lista osvojila parlamentarnu većinu.
Kako prenose Danas i Nova (koja kao izvor navodi agenciju Fonet), u analizi novinara Aleksa Eroa stoji da su decentralizovana struktura liste, odsustvo prepoznatljivog lidera i ideološka raznolikost doprineli izbornoj pobedi. Isti činioci, ocenjuje on, mogli bi da postanu prepreka u upravljanju državom.
Prema podacima koje navode oba medija, studentska lista osvojila je oko 53 odsto glasova i 140 poslaničkih mandata, a Srpska napredna stranka (SNS), koja je bila na vlasti 14 godina, dobila je 103 mandata. Izlaznost je bila blizu 70 odsto, a vlada mora biti formirana u roku od 90 dana od objavljivanja konačnih rezultata.
Ero navodi da pokret još nije rešio pitanja rukovođenja, uključujući izbor mandatara i usklađivanje različitih političkih struja. Nosilac liste Ilija Srdanović izjavio je da će se o imenovanjima u budućoj vladi odlučivati kolektivno, dok studentski plenumi žele da zadrže nadzornu ulogu. Autor upozorava da bi to moglo da stvori dva centra odlučivanja, jer poslanici moraju da odlučuju brzo, a plenumi žele neposredno učešće.
Kao dodatne probleme Ero navodi razlike unutar pokreta oko Kosova, odnosa s Rusijom i evropskih integracija, kao i nejasan ekonomski program, koji, kako se navodi, već izaziva pitanja među ekonomistima. Reforme administracije, policije i obaveštajnih službi, u kojima su i dalje prisutni kadrovi povezani sa SNS, mogle bi, upozorava autor, da dovedu do nove politizacije ako budu praćene neselektivnim smenama.
Ero ističe i da Aleksandra Vučića ne treba otpisivati, jer SNS zadržava 103 mandata, uticaj u lokalnim samoupravama, državnoj administraciji i medijima, kao i mreže političkog i ekonomskog uticaja.
Predsednički izbori, koji bi prema analizi trebalo da budu održani do kraja decembra, predstavljaju novi test: lista mora da predloži kandidata dok istovremeno formira vladu, a poraz bi mogao da joj donese saradnju s predsednikom koji se protivi njenom programu. Ero zaključuje da je za funkcionalan politički sistem potrebno mnogo više od izborne pobede.
