Fabris: povećanje referentne kamate nije bilo neophodno, inflaciju vuku energenti
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris ocenio je za Insajder da Narodna banka Srbije nije morala da podiže referentnu kamatnu stopu, jer je rast cena pre svega posledica poskupljenja energenata. NBS je stopu povećala za 0,25 procentnih poena, na šest odsto.
Kako navodi Insajder, NBS je odluku obrazložila potrebom da se spreče sekundarni efekti energetskog šoka na ostale cene i očuva cenovna stabilnost. Međugodišnja inflacija u oktobru iznosila je 4,4 odsto, a mesečna 0,8 odsto. Cilj je tri odsto, uz odstupanje od plus ili minus 1,5 procentnih poena. Izvršni odbor NBS ocenio je meru kao adekvatnu i pravovremenu, a centralna banka procenjuje da će se inflacija u granice cilja vratiti tek krajem 2027. godine.
Fabris smatra da je aktuelno ubrzanje inflacije dominantno posledica šoka na strani ponude, pre svega rasta svetskih cena energenata. „Povećanjem referentne kamatne stope ne možemo da smanjimo svetsku cenu nafte ili gasa, ali možemo da povećamo troškove finansiranja privrede i stanovništva i time usporimo ekonomski rast“, rekao je on za Insajder.
Profesor navodi i da se efekti kamatne stope na inflaciju vide sa znatnim kašnjenjem, dok se troškovi finansiranja povećavaju mnogo ranije. Kao dodatno ograničenje naveo je visok stepen evroizacije u Srbiji, zbog čega, prema njegovim rečima, promene referentne stope imaju ograničen neposredni uticaj na ukupnu kreditnu aktivnost, a time i na inflaciju.
Fabris ukazuje da je cena sirove nafte Brent od kraja oktobra do 12. novembra pala za više od 20 odsto, što po njegovoj oceni znači da bi se inflacija u narednom periodu mogla smiriti. Skreće pažnju i na to da je referentna stopa u Srbiji sada 2,4 puta viša od stope Evropske centralne banke na depozitne olakšice, koja iznosi 2,5 odsto.
Po njegovom mišljenju, primerenije bi bilo zadržati stopu, pratiti kretanja i eventualno naknadno odlučiti o povećanju ako inflacija nastavi da raste. Fabris pretpostavlja da je jedan od motiva NBS bio i strah da u javnosti ne bude doživljena kao institucija koja ne vodi dovoljno računa o rastu cena. Reč je o oceni jednog ekonomiste, a izvor je jedan medij.
