NBS podigla referentnu kamatu na šest odsto, Ćulibrk vidi signal veće inflacije
Izvršni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na šest odsto, prvi put od septembra 2024. Glavni urednik Radara Milan Ćulibrk ocenio je za N1 da je to signal da će inflacija biti veća nego što je planirano.
Odluka je doneta na današnjoj sednici, saopštila je centralna banka, kako prenose Danas i N1. Stopa na depozitne olakšice povećana je na 4,75 odsto, a stopa na kreditne olakšice na 7,25 odsto. Danas navodi da je ovo prvo povećanje od septembra 2024. godine.
Izvršni odbor obrazložio je potez ostvarenim i očekivanim kretanjem inflacije i rizicima iz međunarodnog i domaćeg okruženja. Prema saopštenju NBS, povećanje je „adekvatna i pravovremena mera“ za sprečavanje znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka i za cenovnu stabilnost u srednjem roku.
Ćulibrk je za N1 rekao da je reč o signalu da će inflacija premašiti plan i da je takav korak moglo da se očekuje ranije. Po njegovoj oceni, cene će rasti u narednim mesecima, između ostalog zato što su, kako je rekao, bile „veštački zamrznute“ prošle godine. Podsetio je da je Vlada prošle godine ograničila trgovinske marže i da je uredba važila do marta ove godine. Najavio je i da bi rast cena mogao da bude pripisivan novoj vlasti, a ne ranijim merama. Dodao je i da je zbog marži u toku postupak pred međunarodnom arbitražom, koji, prema njegovim rečima, Srbija lako može da izgubi.
NBS navodi da neizvesnost zbog sukoba na Bliskom istoku utiče na globalno energetsko tržište, pa rastu cene nafte, prirodnog gasa i električne energije. Prema saopštenju, zalihe nafte korišćene u prvim mesecima sukoba postepeno su iscrpljene, a rafinerijske marže, naročito za dizel, porasle su zbog oštećenih i uništenih kapaciteta na Bliskom istoku i u Rusiji.
Međugodišnja inflacija u septembru povećana je na 4,1 odsto, pre svega zbog niske baze iz prošle godine kod hrane i kućne hemije, na koje se primenjivala uredba o ograničenju marži. Naftni derivati poskupeli su preko 17 odsto međugodišnje, a poskupljenje bi bilo veće da država nije smanjila akcize na gorivo. Izvršni odbor očekuje da će inflacija naredne godine biti iznad gornje granice cilja od 3±1,5 odsto i da će se u granice cilja vratiti krajem 2027.
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, BDP je u trećem tromesečju realno porastao četiri odsto, više nego što se očekivalo. NBS očekuje rast od najmanje 3,5 odsto ove godine, a projekciju za 2027. snizila je na četiri odsto. Prema pisanju N1, odluke će se donositi od sastanka do sastanka, u zavisnosti od podataka, a naredna sednica zakazana je za 10. decembar 2026.
