Dan primirja: istoričar Šarenac o zloupotrebi istorije u poslednjih 14 godina
Srbija je 11. novembra obeležila Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a istoričar Danilo Šarenac ocenio je za Insajder da je prošlost poslednjih 14 godina često služila dnevnopolitičkim potrebama. Pritom smatra da je dobro što praznik postoji.
Primirje na Zapadnom frontu stupilo je na snagu u jedanaest sati, 11. dana 11. meseca 1918. godine. Važilo je do zaključivanja mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919, a od 2012. Dan primirja je državni praznik u Srbiji, navodi Insajder.
Simbol praznika je Natalijina ramonda, cvet koji raste u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj. Prema navodima Insajdera, nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je zakonom zaštićen kao prirodna retkost.
Šarenac je za emisiju "Sveti mi" rekao da praznik delom i danas nosi značenje iz 1918: podsećanje na mir, strahote rata i cenu koju su platili Evropa i svet. Ocenio je da je to vremenom izbledelo, jer su žrtve danas "pradede", ali da ostaje ideja o odbacivanju rata i preispitivanju nasilja.
Na pitanje da li praznik ispunjava svoju ulogu, istoričar je rekao da je dobro što postoji i da državu treba da obeležava Prvi svetski rat sistematično, resursima kojima samo ona raspolaže. Istovremeno, po njegovoj oceni, u proteklih 14 godina postojala je opšta zloupotreba istorije, koja je služila trenutnim političkim potrebama i jačanju nacionalizma, umesto bavljenja konkretnim događajima.
Govoreći o revizionizmu, Šarenac smatra da su razlike u tumačenju uzroka rata prirodne i da se menjaju na svakih 20 do 30 godina, uz uticaj politike. Dodao je da je i srpska reakcija bila preterana, kao da je zemlja u opsadi, kada je reč o preispitivanju osetljivih tema, poput Gavrila Principa i Sarajevskog atentata. Izvorni tekst Insajdera u tom delu nije potpun.
