Cvijić poziva na alternativne izvore gasa i otvaranje klastera 3 za Srbiju
Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, izjavio je da Srbija ne sme da zavisi od jednog izvora gasa. Govoreći uoči Beogradske bezbednosne konferencije, ocenio je i da rat u Ukrajini može da se okonča kompromisom koji uključuje članstvo Ukrajine u EU.
Cvijić je u emisiji „Nova dimenzija dana - 3D“, kako navodi Insajder, rekao da ovogodišnja Beogradska bezbednosna konferencija nosi naziv „Živeti sa ratom“. Prema objašnjenju organizatora, naziv je inspirisan pesmom Nila Janga, nastalom pre skoro 20 godina, u vreme rata u Iraku.
Cvijić tvrdi da je to prvi put da se konferencija održava bez pritisaka. „Ovo je prvi put da konferenciju organizujemo u slobodi“, rekao je. Prema njegovim rečima, svako izdanje od 2022. godine pratila je medijska hajka bivšeg režima, napadi i pritisci na organizaciju, kao i paralelne konferencije u nedelji pre njihove. Ovo su izjave gosta emisije, a u izvoru nema odgovora onih na koje se odnose.
O ratu u Ukrajini Cvijić je rekao da je situacija na frontu veoma teška i opisao je kao „otvorenu klanicu pod vedrim nebom“. Smatra da sukob može da se završi mirovnim sporazumom ili kapitulacijom jedne strane, ali da je, kako je rekao, teško zamisliti da nuklearna sila kapitulira. Zato je po njemu logičan kompromis u kojem bi Ukrajina nešto dobila, a to jedino Evropa može da joj ponudi, odnosno članstvo u EU.
Na temu energetske bezbednosti Cvijić je naveo da Srbija u velikoj meri zavisi od ruskog gasa i da za punu suverenost mora da obezbedi alternativne pravce. Kao primer naveo je rumunska nalazišta u Crnom moru, poznata kao Neptun Deep. Prema njegovim rečima, Srbija bi morala da izgradi oko 13 kilometara gasovoda, a gas bi mogao da krene već naredne godine. Tvrdi da bi tako mogla da obezbedi polovinu svojih potreba, odnosno dve trećine količina koje sada dobija od Rusije. Pomenuo je i sporazum sa Azerbejdžanom, odakle, kako je rekao, stiže oko 14 odsto gasa.
Cvijić je podsetio da Srbija od početka rata u Ukrajini nije otvorila nijedan pregovaracki klaster na putu ka EU. Ocenio je da bi evropski partneri, ako bi „novoj demokratskoj većini“ gledali kroz prste makar upola koliko su, kako kaže, gledali Aleksandru Vučiću i njegovom režimu, mogli da odlože teška pitanja. Dodao je da bi EU, kao znak podrške, trebalo da otvori klaster 3 odmah po formiranju nove vlade.
