Analiza: Hotel Jugoslavija i test države koja mora da važi za sve podjednako
Analiza: odbacivanje zahteva za građevinsku dozvolu na mestu srušenog hotela Jugoslavija nije kraj projekta, ali je prilika da se pokaže da pravila važe i za investitore bliske vlasti i za one koje vlast ne voli.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbacilo je 10. novembra zahtev kompanije Danube Riverside, u vlasništvu Milenijum tima, za građevinsku dozvolu za prvu fazu gradnje u Zemunu. Kako prenose N1, Danas i Nova, razlog je što nisu ispunjeni formalni uslovi, a ministarstvo je navelo 28 stavki nedostataka, uglavnom nepotpune ili neusaglašene dokumentacije. Ovo je mišljenje, ne vest: reč je o administrativnoj odluci koja je u osnovi ispravna, ali tek početak testa.
Najjači argument onih koji su skeptični prema odluci glasi da ona može biti samo formalnost. Rešenje ne zatvara vrata investitoru: ima 30 dana da otkloni nedostatke i podnese usaglašen zahtev, bez ponovnog podnošenja dokumentacije i plaćanja takse koju je već platio. Iz tog ugla, reč je o rutinskom proceduralnom koraku koji ne govori ništa o konačnom ishodu. Taj argument je delimično tačan: odbacivanje nije odbijanje, a investitor koji ispuni uslove ima pravo na dozvolu.
Ipak, ovaj slučaj nije običan građevinski predmet. Hotel je prodat 22. marta 2024. na licitaciji po početnoj ceni od 3.176.997.271 dinara, nešto više od 27 miliona evra, a kupac je bio MV Investment, u vlasništvu Milenijum tima. Objekat je početkom 2025. srušen do temelja, a najavljeni su luksuzni hotel Ric-Karlton, stambena i poslovna kula i podzemna garaža. Kada je u pitanju lokacija ovog značaja i imovina koja je bila u stečaju, javnost s pravom traži da svaki korak bude potpuno transparentan.
Sa stanovišta slobodnog tržišta i vladavine prava, ključno je da dozvolu dobije svako ko ispuni uslove, a niko ko ih ne ispuni. Preduzetnik ne sme da zavisi od političke volje, ali ni da ima prečicu zbog nje. Činjenica da je dokumentacija bila nepotpuna u 28 tačaka postavlja pitanje kvaliteta pripreme projekta, a to je pre svega odgovornost investitora. Izvori ne navode da li je kompanija odgovorila na odluku ministarstva, pa nema osnova da se tvrdi da se ona s tim ne slaže.
Pritom i država treba da odgovori na pitanja. Ako je dokumentacija bila toliko manjkava, korisno bi bilo da javnost sazna šta tačno stoji u tih 28 stavki i koliko su one suštinske, a koliko tehničke. Rešenje potpisuje državni sekretar Ranko Šekularac, pa se očekuje da će ministarstvo biti jednako dosledno i u narednoj fazi, bez obzira na to da li se dozvola izdaje brzo ili sporo.
Zaključak: ministarstvo treba da objavi pun tekst obrazloženja i da proceduru nastavi po istim rokovima i standardima koji važe za sve investitore. Investitor treba da dostavi usaglašen zahtev u roku od 30 dana. Vredi pratiti da li će zahtev stići, koliko će trajati ponovna provera i da li će se pojaviti nova pitanja o prodaji i rušenju, jer od toga zavisi poverenje u institucije.
