Svetski lideri na klimatskom samitu u Turskoj pozvali na hitno delovanje
Na početku zvaničnih pregovora o klimi u Turskoj, u okviru konferencije Ujedinjenih nacija, lideri su pozvali na hitnije delovanje protiv globalnog zagrevanja. Isticali su da kriza nesrazmerno pogađa najugroženije zemlje, navodi Danas.
Kako piše Danas, lideri su ocenili da su geopolitički sukobi skrenuli pažnju sa klimatskih promena. Samit se održava posle godine koju su, kako navodi list, obeležile razorne poplave, toplotni talasi i druge katastrofe.
Predsednik Palaua Surangel Vips Mlađi rekao je da se njegova zemlja nalazi u ratu povodom krize koju nije stvorila. Po njegovim rečima, taj rat ne može da okonča nijedan mirovni sporazum, već samo hitno delovanje.
Premijerka Barbadosa Mija Motli izjavila je da „dokazi su tu” i da se svet nije dovoljno potrudio. Navela je da svakih pet godina odlaganja povećava predviđeni vrhunac zagrevanja za desetinu stepena, i pomenula Nepal, gde je u avgustovskim poplavama, prema njenim rečima, poginulo više od 1.400 ljudi. Zajedno sa predsednikom MikronezijeVeslijem Siminom pozvala je na dogovor o smanjenju emisija metana. Motli tvrdi da bi smanjenje emisije metana za oko polovinu do 2030. moglo da spreči porast temperature za skoro 0,3 stepena do četrdesetih godina ovog veka.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres naveo je prioritete pregovora: okončanje zavisnosti od fosilnih goriva, prilagođavanje svetu toplijih temperatura, veću finansijsku podršku siromašnijim zemljama i saradnju umesto sukoba. Kako je rekao, države ne moraju da se slažu oko svega, ali moraju da sarađuju u pitanjima koja nijedna ne može sama da reši.
Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva rekao je da su klimatska pitanja ostala u senci ratova, inflacije i geopolitičkih sukoba, i obavezao se na zaštitu Amazonije. Prema Danasu, Ujedinjene nacije su ranije ove godine saopštile da je neizbežno da će se svet zagrejati za više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što je bio cilj Pariskog sporazuma iz 2015. UN sada žele da ograniče trajanje i obim tog „prekoračenja” i da se temperature do kraja veka vrate ispod te granice.
