Strane firme prave više od polovine dobiti, a poslodavci se otimaju o radnike
Preduzeća u većinskom stranom vlasništvu ostvaruju više od 54 odsto neto dobiti srpske privrede, a nedostatak radne snage izazvao je „rat platama“, navodi Danas pozivajući se na mesečnik Biznis i finansije. U tekstu se prenose ocene stranih konsultantskih kuća o stanju domaće privrede.
Prema analizama koje prenosi mesečnik Biznis i finansije, a koje su radile kuće FocusEconomics, Economist Intelligence Unit, Fitch Solutions – BMI i Lloyds Bank Trade Portal, srpska privreda ima „dva lica“. Firme sa većinskim stranim kapitalom čine manje od pet odsto registrovanih privrednih društava, ali generišu više od 54 odsto ukupne neto dobiti. Neravnoteža je, navodi se, najizraženija u prerađivačkoj industriji i rudarstvu.
Najteže posluju mala i srednja preduzeća, koja prave robu niske dodate vrednosti i nemaju dovoljno kapitala za istraživanje i razvoj. Zbog toga, prema ovim izveštajima, teško postaju dobavljači velikih kompanija, a domaća privreda ostaje zavisna od uvoza industrijskih komponenti.
Konsultanti ocenjuju da građevinarstvo ima nerealno visok udeo u BDP-u zbog državnih infrastrukturnih projekata vezanih za izložbu Expo 2027. IT sektor beleži stabilan dvocifren rast, ali, kako se navodi, funkcioniše gotovo izolovano od ostatka privrede i ne unapređuje tradicionalne grane.
Kao najveći problem navodi se nedostatak radne snage. Na severu Srbije nezaposlenost je u pojedinim opštinama pala ispod četiri odsto, a zbog koncentracije automobilskih, farmaceutskih i logističkih centara u Inđiji i Subotici kompanije podižu plate za 12 do 15 odsto godišnje. Troškovi fluktuacije za srednje preduzeće, prema analizama, dostižu oko osam odsto godišnjeg operativnog profita.
U Kragujevcu, Čačku i Nišu plate mašinskih i elektro-inženjera porasle su realno za više od 18 odsto, uz ulazak visokotehnoloških fabrika i nove proizvodne linije, među kojima su i električna vozila u Kragujevcu. Investitorima se poručuje da u tom delu zemlje više ne mogu da računaju na jeftinu visokokvalifikovanu radnu snagu, jer se troškovi izjednačavaju sa onima u Bugarskoj i Rumuniji.
Srbija je, upozoravaju konsultanti, sve zavisnija i od radnika iz inostranstva, među kojima se pominju Indija, Pakistan, Turska, Nepal i Filipini. Prema izveštaju Fitch Solutions, to donosi dodatne troškove zbog radnih dozvola, obuke i smeštaja, a produktivnost je u prva tri meseca niža za 10 do 15 odsto. Lloyds Bank Trade Portal navodi da više od 55 odsto godišnjeg priliva stranih direktnih investicija čine reinvestirana dobit i krediti unutar kompanija, a ne klasična greenfield ulaganja.
Pratite Prestonicu na X-u@Prestonicars
