Stanić: privremeno finansiranje ne ugrožava državu, ali može uticati na investitore
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je da privremeno finansiranje, ako budžet ne bude usvojen do 20. decembra, neće ugroziti funkcionisanje države. Upozorio je da bi to moglo negativno da utiče na poverenje domaćih i stranih investitora.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je za RTS, kako prenosi B92, da bi država i u režimu privremenog finansiranja nastavila da ostvaruje prihode i izmiruje obaveze, uz ograničenje ukupne potrošnje. Dodao je da je moguća promena raspodele sredstava u skladu sa prioritetima.
Prema Stanićevim rečima, privremeno finansiranje bi trajalo tri meseca, a realizovani iznos ne bi smeo da bude veći od četvrtine budžeta iz prošle godine. „Dakle, postoje ti mehanizmi kontrole i zaštite da ne bi došlo do narušavanja javnih finansija“, rekao je Stanić.
Stanić ocenjuje da takva situacija ne mora neposredno da utiče na privredni rast, ali može da se odrazi na poverenje investitora. Navodi da privredna dinamika polako usporava u pojedinim sektorima, poput građevinarstva i transportne industrije, i to, kako je rekao, i zbog ograničenja iz EU. Većina ekonomskih analitičara, prema njegovim rečima, očekuje da će rast u 2027. biti ispod ranije projektovanih četiri do 4,5 odsto, a on se nada nivou od oko tri odsto, sličnom ovogodišnjem.
Govoreći o Ekspu 2027, Stanić je rekao da odluke o raspodeli sredstava zavise od nove vlade, ali da održavanje izložbe ne bi trebalo dovoditi u pitanje. Ukazao je da je najveći deo radova završen, da su preostali završni radovi i opremanje objekata i da je više od 140 zemalja potvrdilo učešće. Neodržavanje izložbe bi, kako je rekao, bila „međunarodna sramota, odnosno blamaža naše države“.
Stanić je ocenio i da je Srbija u znatno povoljnijoj fiskalnoj poziciji nego nakon svetske finansijske krize 2008. godine, da je država likvidna i da stabilnost javnih finansija prepoznaju Međunarodni monetarni fond i kreditno-rejting agencije. Otplatu javnog duga označio je kao prioritet: „Javni dug mora da se plaća“, rekao je, dodajući da u ekstremnim scenarijima u pitanje mogu doći čak i subvencije i socijalna davanja.
