Srbija za 20 godina potrošila preko 57 milijardi dolara na uvoz fosilnih goriva
Srbija je od 2006. do 2025. godine na uvoz fosilnih goriva potrošila više od 57 milijardi dolara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku koje navodi Danas pozivajući se na Klima101. Iznos je nominalan, što znači da nije usklađen sa inflacijom.
Kako piše Danas, u obračun su uključeni nafta, gas i različite vrste uglja, ali i dizel, tečni naftni gas i mlazna goriva. Naftni derivati koji se koriste u industriji, poput bitumena ili parafina, nisu računati.
Najveći trošak čini sirova nafta, oko 25 milijardi dolara, a najveći izvoznici u Srbiju bili su Rusija i Irak. Prirodni gas koštao je 15,5 milijardi dolara, uz Rusiju kao ubedljivo najvažniji izvor. Slede dizel sa 7,27 milijardi, koks sa 3,96 milijardi, tečni naftni gas sa 2,27 milijardi i lignit sa 1,5 milijardi dolara.
Prema navodima iz teksta, uvoz prirodnog gasa i lignita poslednjih godina raste, zbog većih domaćih potreba i promena u domaćem poslovanju.
Darjana Macanović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) ocenila je da cene nafte i gasa zavise od međunarodnih tržišta i geopolitike, pa mogu snažno da osciluju. Dodala je da ta nepredvidljivost predstavlja problem za zemlju koja se u velikoj meri oslanja na uvoz.
Danas navodi da je ruski gas, koji Srbija plaća po nižoj ceni nego većina evropskih zemalja, posle početka rata u Ukrajini 2022. u proseku gotovo dvostruko poskupeo. Gasna kriza je, kako se navodi, primorala Srbiju i na uvoz gasa iz Mađarske po evropskim tržišnim cenama, koje su nekoliko puta veće.
Kao dugoročno rešenje list ističe obnovljive izvore (solarne i vetroelektrane, geotermalne elektrane, toplotne pumpe, reverzibilne hidroelektrane), uz napomenu da kratkoročno alternative uvozu nema. Pominju se i nuklearne elektrane, koje traže velika ulaganja i dugu izgradnju, dok bi gasne elektrane umesto termoelektrana smanjile zagađenje vazduha, ali povećale zavisnost od uvoza. Macanović upozorava da tranziciju treba planirati uz procenu uticaja na životnu sredinu i odgovarajuću infrastrukturu.
Pratite Prestonicu na X-u@Prestonicars
