Radar: reforma službi bezbednosti trebalo bi da bude prvi zadatak nove vlasti
Nedeljnik Radar u autorskom tekstu tvrdi da prvi i najteži posao posle izborne pobede Studentske liste mora da bude preuređenje bezbednosnog aparata. Po njihovoj oceni, bez toga nema nezavisnih sudova, samostalnog tužilaštva ni slobodnih medija.
Radar navodi da je Studentska lista osvojila nešto više od 53 odsto glasova, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ nešto manje od 39 odsto, kao i apsolutnu većinu u Skupštini. Tekst, koji nosi obeležja komentara, to naziva preokretom kakav Srbija decenijama nije videla, ali ne i revolucijom u klasičnom smislu. Prema oceni autora, reč je o mirnoj mobilizaciji društva, a pokret je izrastao iz masovnih protesta i pobedio na platformi borbe protiv sistemske korupcije.
Autor smatra da prva promena mora da se desi u službama, jer su one, kako ocenjuje, uslov svega ostalog. Kao primer navodi da sud koji strepi od prisluškivanja nije nezavisan, a novinar koji sumnja da mu se poruke čitaju ne piše slobodno.
Radar ocenjuje da srpske službe nose nasleđe modela iz SFRJ, stvorenog da štiti sistem od sopstvenih građana. Podseća da je posle pada Aleksandra Rankovića 1966. najavljeno preuređenje službi, ali da je reforma ostala nedovršena, a posle 2000. promenjene su forme, ne i suština. Menjala su se imena, od UDBA preko SDB i DB do BIA, ali, piše list, ne i kadrovska logika i kultura političke lojalnosti.
Prema tekstu, posledica je da Srbija nema službu sa pravim obaveštajnim sposobnostima za praćenje političkih, ekonomskih i bezbednosnih procesa van zemlje. Umesto toga, tvrdi se, postoji aparat koji decenijama odgovara na pitanje ko je unutrašnji politički neprijatelj.
Kao prve korake autor predlaže zaustavljanje oticanja tajnih podataka, zaštitu dokumentacije od uništavanja i udaljavanje kadrova koji ne ispunjavaju stručne i moralne kriterijume. To, kako piše, nije čistka nego „karantin“. Zatim navodi sudsku kontrolu svake mere tajnog nadzora, skupštinski odbor sa stvarnim ovlašćenjima i imenovanja po stručnoj biografiji.
Predlaže i jasnu podelu posla: jedna služba za spoljni svet, druga za unutrašnju bezbednost, a praćenje komunikacija samo po sudskom nalogu i uz trag koji se može proveriti. Tekst koji nam je dostupan prekida se u delu o Savetu za nacionalnu bezbednost i Birou za koordinaciju službi. Radar je medij iz opozicionog spektra, a iznete ocene su stavovi lista, ne utvrđene činjenice.
