Putin upozorio američke izaslanike da evropske trupe u Ukrajini znače nastavak rata
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je američkim izaslanicima Stivu Vitkofu i Džaredu Kušneru da bi slanje stranih vojnika u Ukrajinu posle mirovnog sporazuma značilo nastavak rata. Vitkof ocenjuje da je u razgovorima postignut napredak i najavljuje da će se Evropljani pridružiti sledećem sastanku.
Kako prenosi hrvatski Index.hr, a preuzima Nova, Putin je na sastanku u Kremlju 12. novembra ponovio da Rusija neće prihvatiti strano vojno prisustvo u Ukrajini, čak ni posle okončanja sukoba. Upozorenje se pre svega odnosi na planove Francuske i Velike Britanije o multinacionalnim snagama koje bi pomagale obnovi ukrajinske vojske, čuvale vazdušni prostor i podržavale pomorsku bezbednost, ali bez klasičnog mirovnog ili posmatračkog mandata.
„Za nas su oni legitimna meta, a to znači da rat odmah ponovo počinje“, rekao je Putin. Prema istom izvoru, on je odbacio i demilitarizovane zone, odnosno takozvane sive zone između ruskih i ukrajinskih položaja, uz tvrdnju da za Rusiju postoji samo jedna linija razgraničenja, a to je državna granica. Njegov pomoćnik Jurij Ušakov potvrdio je da je američkoj strani preneo i zahtev da se NATO dalje ne širi.
Vitkof je, kako se navodi, ocenio da je ostvaren napredak, ali nije izneo mnogo pojedinosti. Rekao je i da će se Evropljani pridružiti na narednom sastanku, jer su, kako je izjavio, partneri Vašingtona. Prema navodima agencije AFP, na koju se poziva Index.hr, američka delegacija je direktno podsticala Putina da prihvati učešće evropskih predstavnika. Ušakov je sastanak opisao kao koristan i najavio da Putin namerava da o Ukrajini razgovara i sa Donaldom Trampom na samitu APEC-a u kineskom Šenženu naredne nedelje.
Putin je predložio i humanitarnu misiju u Kostjantinivki u Donjeckoj oblasti. Tvrdi da ruske snage kontrolišu grad i da je Moskva spremna da garantuje bezbednost operacije za oko 500 preostalih civila. Ukrajina osporava da Rusija kontroliše grad i navodi da se tamo vode neke od najtežih borbi. Savetnik ukrajinskog predsednika Dmitro Litvin upozorio je da bi Rusija misiju mogla da iskoristi u vojne svrhe, podsetivši na slučaj u Oleškama, gde je, prema ukrajinskim tvrdnjama, humanitarna operacija iskorišćena za rotaciju vojnika i dopremanje opreme.
Odnosi Evrope i Moskve zaoštreni su i oko zamrznute ruske imovine. B92 prenosi da je izvršna direktorka belgijskog depozitara Evroklir Valeri Urben za list Le Soar rekla da postoje rizici od konfiskacije imovine te kompanije u Rusiji i zemljama bliskim Moskvi ako dođe do eksproprijacije zamrznutih sredstava. Prema njenim rečima, države EU blokirale su oko 210 milijardi evra ruske imovine, a Evroklir drži oko 185 milijardi, što je više od 80 odsto njegovog bilansa stanja. Ona je navela da su preduzete pravne mere zaštite i da bi prenos imovine bez prenosa obaveza doveo Evroklir do bankrota.
