Program Studentske liste o radu: ekonomisti ocenjuju šta je ostvarivo, a šta je izazov

Prema pisanju N1, program Studentske liste predviđa ograničavanje rada na određeno, šire pravo radnika angažovanih van radnog odnosa i mogućnost četvorodnevne radne nedelje bez smanjenja zarade. Ambicija programa sažeta je u poruci da se „rad vraća u radni odnos“.

Među predloženim merama navodi se i zaključivanje ugovora na neodređeno posle 12 meseci rada, zatim garantovani regres i topli obrok, kao i usklađivanje propisa sa standardima UN, Međunarodne organizacije rada i Evropske unije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko rekao je za N1 da bi zajednička nit mera trebalo da bude smanjivanje dualnosti tržišta rada, odnosno razlika između dobrih i loših poslova. Kao jedan od prvih prioriteta izdvojio je očuvanje postojeće zaposlenosti, posebno u manje razvijenim regionima i radno intenzivnim granama. Uz njega, N1 kao sagovornicu navodi Ranku Savić iz ASNS-a; prema tom portalu, oboje smatraju da su promene položaja radnika moguće.

N1 navodi podatke Republičkog zavoda za statistiku: u trećem kvartalu 2026. registrovano je 2.346.398 zaposlenih, što je za 19.347, odnosno 0,8 odsto manje nego godinu ranije. Najveći pad zabeležen je među zaposlenima u pravnim licima, dok je broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i samostalno zaposlenih veći za 3.597. Broj registrovanih individualnih poljoprivrednika manji je za 3.126, odnosno sedam odsto.

Programsku najavu napuštanja politike Srbije kao zemlje jeftine radne snage Arandarenko vidi kao moguću slabu tačku, ako bi se protumačila kao nagli prekid dosadašnjeg modela. „Mi nismo više zemlja jeftine radne snage, ali nismo ni zemlja skupe radne snage“, rekao je on za N1. Prema njegovom mišljenju, model podrške investicijama ne treba odbaciti preko noći, a poslodavcima u manje razvijenim sredinama trebalo bi poručiti da podrška neće nestati, već da će biti reformisana zajedno sa oporezivanjem rada i radnim zakonodavstvom.

Pratite Prestonicu na X-u@Prestonicars

Komentari