Profesorka: problem sa isplatom subvencija za ratare mogao se predvideti još u januaru
Poziv ratarima za drugi deo podsticaja za biljnu proizvodnju trebalo je da bude raspisan do 1. novembra, ali novca za isplatu trenutno nema, potvrdio je ministar u tehničkom mandatu Dragan Glamočić. Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Natalija Bogdanov ocenjuje da je do toga došlo zbog propusta u planiranju, a da su posledice po proizvodnju već nastale.
Kako navodi Danas pozivajući se na RTS, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić potvrdio je da nakon isteka roka od 1. novembra nema sredstava za isplatu drugog dela podsticaja. Kao deo objašnjenja naveo je povećanje broja registrovanih hektara i grla stoke.
Natalija Bogdanov rekla je u Jutarnjem programu RTS-a da povećanje subvencija iz 2023. godine ne može biti opravdanje za nedostatak novca u budžetu za ovu godinu. Podsetila je da je povećanje direktnih podsticaja obećano nakon protesta poljoprivrednika pre tri godine, pa je država imala dovoljno vremena da planira sredstva.
Prema njenim rečima, već početkom godine bilo je jasno da bi isplata mogla biti dovedena u pitanje, jer uredbom o raspodeli podsticaja nisu bila predviđena sredstva za regresiranje sertifikovanog semena. Navela je da je uredba tokom godine više puta menjana, ali da to nijednom nije ispravljeno. Moguće je, dodala je, da se računalo na rebalans budžeta ili novu uredbu, ali do toga nije došlo.
Bogdanov razlikuje statističke podatke o proizvodnji od podataka iz registra gazdinstava. Prema njenim rečima, popisi pokazuju smanjenje broja gazdinstava i stočnog fonda, dok je sistem e-Agrar olakšao registraciju za podsticaje. Navela je da je 2023. u registru bilo oko 330.000 gazdinstava, a da ih sada, prema podacima kojima raspolaže, ima približno 450.000. Upozorila je i na moguće zloupotrebe, poput deljenja većih površina na članove porodice zbog ograničenja subvencija na 100 hektara i prijavljivanja parcela koje se ne koriste. Kako je rekla, udruženja se žale upravo na fiktivna gazdinstva.
Šteta je, ocenjuje Bogdanov, već nastala: ratari koji su računali na obećani novac planirali su ulaganja, a neki su uzeli i kredite, pa su smanjili troškove, koristili nesertifikovano seme, manje đubriva i redukovanu obradu. Očekuje posledice po prinose i prihode u narednoj godini, kao i neizvesnost oko finansiranja prolećne setve. Ne očekuje ni da se nedostatak novca može nadoknaditi subvencionisanim kreditima, jer su i ta sredstva ograničena.
Upozorila je da se problemi mogu preneti i na druge grane poljoprivrede, jer manji prinosi i veći troškovi mogu dovesti do poskupljenja stočne hrane. „Efekti se sele u narednu proizvodnu godinu“, rekla je Bogdanov.
