Pogled s desna: sedam pitanja za sto četrdeset mandata
Analiza iz ugla birača nacionalne orijentacije. Studentska lista je 25. oktobra osvojila apsolutnu većinu, 140 od 250 mandata, uz izlaznost od skoro 70 odsto, najveću od 1992. godine. Za građanina kome su Kosovo, vojska i država koja zna šta hoće važniji od parola, to je razlog i za radost i za pitanja. Ovo je sedam pitanja na koja nova većina još nema jasan odgovor.
U utorak, 17. novembra, na Međunarodni dan studenata, u Dom Narodne skupštine ulazi 140 poslanika liste koja je nastala na ulici, a ne u stranačkim prostorijama. Na galeriji će, ako se usvoji njihov zahtev, sedeti studentska delegacija. Slika će biti lepa. Ali od utorka slike više nisu dovoljne, jer počinju odluke.
Prvo pitanje: ko odlučuje? „Lista nema lidera“, poručili su osnivači u septembru. Na mitingu je to zvučalo kao obećanje da niko neće biti iznad ljudi. U Skupštini, gde se usvaja budžet, biraju sudije i ratifikuju međunarodni ugovori, to zvuči drugačije. Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke i poslanik liste, rekao je u „Utisku nedelje“ da grupa poslanika „po slovu zakona postaje vlasnik mandata i samostalno odlučuje“. To je pravi odgovor. Ali Kurir u isto vreme, pozivajući se na nezvanične informacije, piše da je kandidatkinja za predsednicu Skupštine izabrana na plenumu. Ako je tako, građani imaju pravo da znaju ko je glasao, koliko ih je bilo i kome taj plenum odgovara.
Drugo pitanje: ima li u novoj većini mesta za nacionalnu Srbiju? Profesor Milo Lompar upozoravao je još u julu da na listi treba obezbediti „ravnopravan odnos predstavnika građanske i nacionalne orijentacije“. U septembru su ga plenumi vetom skinuli sa liste, kao i rektora Vladana Đokića i druge. Profesor međunarodnog prava Dejan Mirović tražio je listu „zasnovanu na paritetu“ građanskih i nacionalnih kandidata, a posle Lomparovog uklanjanja ocenio je da Vučić „može i da otvori šampanjac“. Izborni rezultat ga je u tome demantovao. Plenum je u avgustu vetom skinuo i bivšeg kapitena reprezentacije Nemanju Vidića, uz obrazloženje da „nije lojalan“. Informer je, bez potvrde, preneo da je Vidić svoje učešće vezao za to da li će biti vetirani Lompar i doktor Vladimir Dugalić, bivši profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ako nova većina zaista traži stručne i ugledne ljude, onda i oni koji su ostali ispred vrata, a doprineli su da se dođe do promene, treba da budu razmotreni za odbore, savete i institucije, umesto da ih pamtimo samo po vetu. Ali pitanje koje je Mirović postavio ostaje: da li je nacionalno orijentisan birač u ovoj većini partner ili samo glas koji je dobro došao na dan izbora?
Treće pitanje: šta znači „puna primena Briselskog sporazuma“? Nosilac liste Ilija Srdanović rekao je, prenose Novosti, da će nova vlada nastaviti dijalog i punu primenu Briselskog sporazuma, uz platformu zasnovanu na Ustavu, a da će o pitanjima od strateškog značaja odlučivati kada se formira vlada. Kandidat Feđa Dimović kaže da je Kosovo i Metohija integralni deo Srbije. Poseta Gračanici, Visokim Dečanima i Prizrenu na Mitrovdan bila je gest koji desni birač ume da ceni. Ali Aljbin Kurti je već poručio da će priznanje Kosova biti osnovni test za novu vladu. Ustav i Brisel ne vuku uvek na istu stranu. Šta je prioritet kada dođu u sukob, građani treba da čuju pre prve runde pregovora, a ne posle nje.
Četvrto pitanje: odakle nafta? Od 6. novembra sirova nafta kroz hrvatski JANAF ne stiže u Srbiju. Vlada u tehničkom mandatu odobrila je NIS-u do 66.000 tona iz državnih rezervi i saopštila da snabdevanje preko JANAF-a „nema alternativu“. Država koja havariju na cevovodu u drugoj zemlji rešava trošenjem sopstvenih rezervi nema energetsku sigurnost, ima sreću. To je nasleđe prethodne vlasti, ali od utorka je to problem nove. Prvi zadatak neće biti strategija za deset godina, nego odgovor na pitanje šta Srbija radi sledeći put kada cev pukne.
Peto pitanje: ko će služiti vojsku? Program reforme Vojske koji je predstavila Studentska lista predviđa pet odsto BDP-a za odbranu, veće plate, protivvazdušnu kupolu i dobrovoljni vojni rok od šest meseci, sa ciljem od oko 3.000 dobrovoljaca godišnje. Obavezni vojni rok, koji je prethodna vlast najavljivala, u programu se ne pominje. Za desnog birača vojska nije budžetska stavka, nego pitanje suvereniteta. Pet odsto BDP-a je ogroman novac za zemlju veličine Srbije, a niko još nije rekao odakle će doći. I da li je dobrovoljni rok dovoljan za državu sa nerešenim južnim pitanjem, ili je samo politički bezbolniji izbor?
Šesto pitanje: kome sva vlast? Aleksandar Vučić podneo je ostavku na mesto predsednika 27. septembra, a predsednički izbori moraju biti raspisani najkasnije do 27. novembra. Vučić kaže da će ih ignorisati, a Demokratska stranka već najavljuje podršku kandidatu Studentske liste. Za nekoliko nedelja jedan pokret mogao bi da drži Skupštinu, Vladu i mesto predsednika države. Desnica je uvek tražila jaku državu, ali i podelu vlasti. Ko će u takvoj Srbiji biti kočnica nove većine, ako je jedina opozicija u parlamentu SNS?
Sedmo pitanje: šta je sa onima koji su se sklonili da bi studenti pobedili? Pobeda nije došla niotkuda. Koalicija Narodna Srbija, koju su činili Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije, povukla je 15. septembra već pripremljenu listu sa 10.500 potpisa i stala iza studenata. Aleksić je još u aprilu govorio da su „i studentski pokret i opozicija upućeni jedni na druge“ i tražio zajednički nastup, a povlačenje je objasnio rečima da nisu hteli „da se krijemo iza te dece koja su pokrenula lavinu“. Te stranke danas nemaju nijednog poslanika. Lista koja želi da bude sve za sve teško može da pokrije ceo politički spektar, a birač nacionalne orijentacije koji nije hteo da glasa za SNS danas nema svoju stranku u parlamentu. Da li će nova većina one koji su joj otvorili put tretirati kao sagovornike, ili kao potrošen materijal starog sistema?
Lista je obećala da konsultacije u Skupštini „neće postati prostor za političke dogovore iza zatvorenih vrata“. Proporcionalni odbori i javno glasanje jesu dobar početak, i to treba reći. Ali vladanje jeste dogovaranje. Sa 140 poslanika lista ne mora da pregovara ni sa kim i upravo zato mora sama sebi da postavi granice.
Običan građanin ne traži od nove vlasti da bude savršena. Traži da zna šta ona misli o Kosovu, odakle će doći nafta i ko će čuvati granicu, i kome da se obrati kad nešto krene naopako. Studentska lista je pobedila jer je obećala odgovornost. Sedam pitanja, 140 poslanika. Odgovori ne moraju da stignu u utorak, ali ne smeju da stignu od plenuma, nego od ljudi sa imenom i prezimenom.
