Organizacije traže širu raspravu o legitimitetu novih saveta nacionalnih manjina
Institut za socijalnu inkluziju i Kuća ljudskih prava ocenili su da legitimitet novoizabranih saveta nacionalnih manjina zahteva širu javnu raspravu i pozvali na nezavisnu analizu izbornog procesa. Izbori za savete održani su 8. novembra, a organizacije ukazuju na pad izlaznosti u pojedinim zajednicama.
Kako prenose N1 i Insajder, dve organizacije su u saopštenju navele da se ocena izbora ne može svesti samo na njihovu formalnu regularnost. Postavile su pitanje u kojoj meri novoizabrani saveti imaju demokratski legitimitet i predstavljaju različite glasove manjinskih zajednica.
Prema saopštenju, cilj izbora nije zamena uticaja jedne političke stranke drugom, već stvaranje uslova da nacionalni saveti deluju samostalno, odgovorno i u interesu zajednica koje predstavljaju.
Organizacije navode da je izborni postupak započet pre parlamentarnih izbora 25. oktobra, u ambijentu koji su, kako tvrde, obeležavali snažan uticaj vladajućih stranaka na institucije i javni život, kao i javno iznošeni navodi o pritiscima na pripadnike manjinskih zajednica. Zato smatraju da treba ispitati da li su svi zainteresovani imali stvarnu mogućnost da slobodno kandiduju liste, vode kampanju i učestvuju u odlučivanju.
Ukazuju i da je za šest manjina, egipatsku, nemačku, poljsku, romsku, slovenačku i vlašku, proglašena samo po jedna lista. Prema njihovim rečima, za nacionalne savete Roma i Vlaha javno su bili upućeni pozivi na bojkot.
Konačni rezultati, navode organizacije, pokazuju manje učešće birača u pojedinim zajednicama nego na izborima 2022. Broj Roma koji su glasali pao je sa 36.800 na 6.385, a broj glasalih Bošnjaka sa 47.549 na 36.860.
U izvorima nema odgovora vlasti ni izborne administracije na navode iz saopštenja.
Pratite Prestonicu na X-u@Prestonicars
