OECD: u Evropi najteže do nastavnika, zdravstvenih radnika i IT stručnjaka

Prema izveštaju OECD-a „Mapiranje nedostatka veština u zemljama OECD-a“, u proseku je najteže pronaći nastavnike. Slede zdravstveni radnici i stručnjaci u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija. Među pet zanimanja sa najvećim nedostatkom su i zdravstveni saradnici, poput medicinskih tehničara i dela medicinskih sestara, kao i stručnjaci za poslovanje i administraciju.

Najlakše je, prema istom izveštaju, pronaći radnike za jednostavne fizičke poslove, pomoćnike u pripremi hrane, prodavce i radnike na montaži.

OECD je utvrdio i da se u analiziranim zemljama povećala razlika u stopi nezaposlenosti između mladih koji su završili školovanje i opšte radno sposobne populacije. Evropska centralna banka navodi da su se od 2023. godine pogoršali izgledi za zapošljavanje mladih u evrozoni.

Generalni sekretar Evropske federacije poslodavaca u obrazovanju Danijel Višnjevski rekao je za Juronjuz da nedostatak nastavnika nije samo pitanje popunjavanja upražnjenih mesta, već i dugoročne privlačnosti i održivosti profesije. Prema njegovim rečima, razlozi prevazilaze zarade, a poziv je postao složeniji zbog digitalnih alata i inkluzivnijeg okruženja u učionicama.

Predsednik Stalnog komiteta evropskih lekara Ole Johan Bake ukazao je na pogoršanje uslova rada u zdravstvu. „Od lekara širom Evrope se sve češće očekuje da nadoknade sistemski nedostatak radne snage kroz prekomerne radne sate i povećan obim posla“, rekao je on.

Ekonomistkinja OECD-a Izabel Skak Olufsen navela je da je digitalizacija povećala potražnju za IT stručnjacima, ali da bi napredak veštačke inteligencije mogao smanjiti potražnju za nekim profilima, posebno na početničkim pozicijama. Portparolka Evropskog tela za rad Pija-Johana Falstrem ocenila je da nedostatak radne snage u Evropi sve više postaje strukturni, a ne privremeni problem, i založila se za bolje obuke, bolje uslove rada i pravičnu mobilnost radne snage.

Pratite Prestonicu na X-u@Prestonicars

Komentari