Ekonomisti podeljeni oko kursa dinara: stabilnost za dužnike ili kočnica za izvoz
U emisiji "Usijanje" ekonomisti su raspravljali o tome da li je dugogodišnja stabilnost kursa dinara i dalje opravdana. Kako prenosi Kurir, jedni u njoj vide zaštitu za uvoznike i dužnike, a drugi upozoravaju da guši domaći izvoz.
Prof. dr Milan Beslać rekao je da na deviznom tržištu nema promena u odnosu na period pre izbora i da će kurs ostati stabilan. Prema njegovim rečima, kurs je formalno promenljiv, ali su oscilacije tako male da u praksi funkcioniše kao fiksni, što privredi i građanima daje predvidivost. Dodao je da je to važno uvoznicima, naročito energenata koji se plaćaju u devizama.
Beslać je kao drugi razlog protiv promene režima naveo kredite indeksirane u evrima. Po njegovom tumačenju, EURIBOR već duže raste, pa bi svako slabljenje dinara dodatno povećalo rate. Blaže popuštanje kursa, smatra on, može se razmatrati tek za nekoliko godina, kada se ojača izvoz i uravnoteži spoljnotrgovinski bilans.
Prof. dr Dragan Petrović, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, načelno se složio, ali je upozorio da precenjen dinar podstiče uvoz i istovremeno destimuliše izvoz. Kurs je, rekao je, samo manevar krmom, a suština je u snazi motora, odnosno realnoj domaćoj proizvodnji. Prema njegovim navodima, spoljnotrgovinski deficit je i ove godine već premašio šest milijardi evra, a ranijih godina iznosio je i do dvanaest milijardi.
Petrović je ocenio i da značajan deo izvoza dolazi od stranih kompanija, koje podižu BDP i izvoznu statistiku, ali da Srbija od toga, kako tvrdi, dobija pretežno niske nadnice i zagađenje, jer te firme primenjuju ekološke standarde niže od onih u matičnim zemljama. Bez podizanja domaće proizvodnje i uz precenjen kurs, po njegovim rečima, zemlja ne može izaći iz kruga niske kupovne moći.
Ekonomista Nenad Bumbić govorio je o zaduživanju države za kapitalne projekte. Prema navodima Kurira, ocenio je da je ključni problem njihova ekonomska racionalnost i model realizacije, jer se kod pruga i autoputeva poslovi poveravaju stranim kompanijama, prvenstveno iz Kine ili Azerbejdžana. Tekst Kurira u dostupnom delu ne prenosi ostatak njegovog izlaganja.
Kurir navodi i da se razgovor odnosio na kurs, prelivanje poslova na strane izvođače i odlučivanje o sudbini Naftne industrije Srbije pod zapadnim sankcijama, kao i na signale bivšeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića, budućeg poslanika Studentske liste. Detalji o tim temama nisu preneti u dostupnom delu teksta.
