Banjac: Srbija može dva do tri meseca bez nafte iz Janafa, ali to nije rešenje
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac ocenio je da se ne očekuju ozbiljni poremećaji u snabdevanju gorivom, iako dopremanje nafte preko Janafa stoji nedelju dana. Upozorio je da otvorena pitanja oko NIS-a, gasa i struje i dalje treba rešavati, prenosi Telegraf.
Banjac je, kako prenosi Telegraf pozivajući se na njegovo gostovanje na RTS-u, rekao da bi Srbija uz postojeće rezerve mogla da premosti dva do tri meseca bez redovnih isporuka nafte. Prema dostupnim podacima, kako je naveo, zalihe nafte u zemlji dovoljne su za oko 60 dana, a taj period bi se po njegovoj proceni mogao produžiti za još nekoliko nedelja.
Prema njegovim rečima, Janaf snabdeva NIS sa oko 80 odsto nafte, a ostatak dolazi iz domaće proizvodnje. NIS pokriva oko 70 odsto tržišta Srbije, dok se preostalih 30 odsto derivata uvozi. Banjac smatra da bi Rafinerija u Pančevu mogla da nastavi rad na postojećim zalihama, a da bi njeno zaustavljanje izazvalo velike probleme, u šta, kako kaže, ne veruje. Očekuje i da će Janaf uskoro otkloniti kvar, koji je, kako je naveo, ozbiljniji nego što se u prvom trenutku činilo, a da bi neisporuka nafte, zavisno od ugovora, mogla da povuče penale.
Banjac je govorio i o pregovorima MOL-a i ruskih vlasnika NIS-a. Malo je verovatno, ocenio je, da će kupoprodaja biti završena do 11. decembra, kada ističu operativne licence NIS-a i Janafa, jer OFAK još nije dao dozvolu za transakciju. Očekuje novo produženje licence i smatra da bi američka i ruska strana trebalo da daju „grejs period” novoj vladi. Ruska strana, prema njegovoj oceni, nema veliki ekonomski interes da proda NIS jer bi novac od prodaje završio na računu sa kog ga ne bi mogla odmah koristiti.
Pad cene brenta sa 115 na oko 95,5 dolara po barelu Banjac povezuje sa pregovorima i smanjenjem tenzija na Bliskom istoku. Ne očekuje, međutim, da će se to uskoro odraziti na cene goriva u Srbiji, jer, kako kaže, već dve godine cenu određuje Vlada, a ne tržište. Prema njegovim rečima, akciza i posle smanjenja iznosi skoro 100 dinara na cenu derivata od 210 do 220 dinara, a država njome reguliše priliv u budžet i to će, smatra on, verovatno nastaviti.
Kao poseban problem Banjac je naveo proizvodnju električne energije zbog niskog vodostaja Dunava i smanjenog rada hidroelektrana. U oktobru je, rekao je, četvrtina potreba za strujom pokrivena kupovinom, a Dunav trenutno proizvodi 40 odsto projektovane proizvodnje, što je 15 odsto njegovog maksimalnog kapaciteta. „Mi treba da rešimo problem NIS-a, problem gasa, pa čak i problem električne energije”, upozorio je Banjac.
Pratite Prestonicu na X-u@Prestonicars
