Analiza: Tači, snimci i test poverenja u pravosuđe uoči presude u Hagu
Analiza: Specijalizovana veća u utorak izriču presudu Hašimu Tačiju za ometanje pravde, a ishod će pokazati koliko se sudski proces može braniti od pritiska i sa optuženičke klupe. Za čitaoce u Srbiji pitanje nije samo ko je kriv, već po kom aršinu se sudi svima koji imaju moć.
Prema navodima Kurira, koji se poziva na saopštenje Specijalizovanih veća, presuda Tačiju i četvorici saoptuženih biće izrečena u utorak, 17. novembra, u 10 časova. Tužilaštvo traži šest godina zatvora za Tačija, i to da kaznu služi nakon one za ratne zločine. Odbrana, kako prenosi Nova, tvrdi da krivica nije dokazana i da bi on morao biti oslobođen.
Težina optužbe nije u ličnosti optuženog, već u onome što se tereti. Prema optužnici, Tači je iz pritvora, preko posetilaca, odao identitet zaštićenih svedoka i instruisao ih kako da svedoče. Glavna tužiteljka Kimberli Vest rekla je da je „uhvaćen uz obilje dokaza“, a tužilaštvo je u sudnici pustilo snimke razgovora za koje tvrdi da to potvrđuju. To su tvrdnje tužilaštva, koje sud tek treba da oceni.
Sa stanovišta vladavine prava, ovo je ozbiljno pitanje bez obzira na to ko sedi na optuženičkoj klupi. Zaštita svedoka je preduslov svakog suđenja: ako svedok strahuje, nema ni istine ni pravde, ni za žrtve ni za optužene. Zato je i pretpostavka nevinosti ovde jednako važna kao i zahtev da se pokušaj uticaja na svedoke kazni ako bude dokazan. Pošteno je priznati i da odbrana ima pravo da osporava tumačenje snimaka.
Zanimljivo je kako se ista vest prenosi. Nova i Kurir navode i tezu tužilaštva i stav odbrane da krivica nije dokazana. Informer prenosi tezu tužilaštva i traženu kaznu, a izričito beleži da u njegovom izvoru nema podataka o odgovoru odbrane. Čitalac koji bi se oslonio samo na jedan tekst dobio bi nepotpunu sliku, što je dobar podsetnik da se i o ovako ozbiljnoj temi izveštava selektivno.
Postoji i šira politička dimenzija. Informer navodi da je, prema tužiteljki, cilj navodnog uticaja bio da se oslabi teza da je UČK bila organizovano telo sa glavnim štabom. To je tumačenje tužilaštva, ne utvrđena činjenica, ali pokazuje da se u ovom predmetu prepliću lična odgovornost i istorijsko tumačenje rata. Ovaj predmet je odvojen od presude od 25 godina za ratne zločine, izrečene sredinom septembra, koja nije pravosnažna jer su svi osuđeni najavili žalbu.
Za Srbiju je pouka dvostruka. Prvo, nacionalni interes je da se sudski procesi o zločinima vode i završavaju pravnim sredstvima, a ne političkim komentarima unapred; presuda se ocenjuje kad je izrečena, i to na osnovu obrazloženja. Drugo, isti aršin važi i kod kuće: nezavisne institucije, zaštita svedoka i tužilaštva od pritiska nisu strano pitanje, već mera ozbiljnosti svake pravne države.
Šta pratiti: da li će sud prihvatiti snimke kao dokaz i kako će ih obrazložiti, kolika će kazna biti ako bude osuđujuće presude i da li će se služiti nakon kazne za ratne zločine, kako tužilaštvo traži. Treba pratiti i žalbe, jer ni jedna od dve presude Tačiju nije konačna. Do tada, jedino odgovorno je suzdržati se od zaključaka koje činjenice u spisima još ne podržavaju.
