Analiza: Amerika nudi dijalog i energetske investicije, Srbija mora da zna šta traži
Analiza: američki pomoćnik državnog sekretara Brendan Hanrahan u Beogradu je poručio da Vašington želi nastavak strateškog dijaloga s novom vladom i vidi prostor za američke kompanije u energetici. Za Srbiju je to prilika, ali i test sposobnosti da razgovor o interesima vodi bez improvizacije.
Hanrahan je u intervjuu za RTS rekao da SAD žele da nastave strateški dijalog, započet ove godine, i s vladom koju će predvoditi Studentska lista. Kao prioritete naveo je stabilnost Zapadnog Balkana, trgovinsku razmenu i ekonomske odnose, kao i saradnju policije i vojske, prenose Tanjug i Danas. Takav spisak je uobičajen jezik diplomatije, ali je poruka jasna: Vašington ne čeka da vidi kako će se nova vlast ponašati, nego odmah otvara vrata.
Najjači argument u prilog ovakvom razvoju je jednostavan: država koja ima koristi od saradnje sa što više partnera ima i veći manevarski prostor. Srbija ima interes da održava pragmatične odnose sa SAD, EU, Rusijom i Kinom, a ne da bira jednu stranu iz navike. Američki zvaničnik koji dolazi nekoliko nedelja posle izbora i govori o „mirnoj predaji vlasti“ takođe šalje signal da se institucionalni prelaz ocenjuje kao uredan, što je vrednost za stabilnost i za investitore.
Zanimljiviji je energetski deo. Hanrahan je rekao da je cilj SAD da Srbija ojača energetski suverenitet i da postoji prostor za investicije u infrastrukturu, gas i naftu. Ovde treba biti oprezan. Suverenitet se ne jača tako što se jedna zavisnost zameni drugom, nego raznovrsnošću izvora, ponude i dobavljača. Poslovno gledano, američke kompanije su dobrodošle ako dolaze na transparentnim i konkurentnim uslovima, a ne kao rezultat političkog dogovora iza zatvorenih vrata.
Hanrahan nije želeo da komentariše konkretne pregovore o preuzimanju ruskog udela u NIS-u, kako piše Danas. Razumljivo je da diplomata ne govori o postupku koji je u toku, ali to znači da je ključno pitanje ostalo otvoreno. Kako navodi sam Hanrahan, partnerstvo će se nastaviti bez obzira na promenu vlasti. Građani Srbije, međutim, imaju pravo da znaju pod kojim uslovima se odlučuje o najvažnijoj energetskoj kompaniji u zemlji. Cena nafte, koja se, prema Tanjugu, ovih dana kreće oko 96 dolara za barel, pokazuje koliko je to pitanje osetljivo za troškove privrede i domaćinstava.
Postoji i primedba koju treba pošteno izneti: poseta RTS-u i podrška naporima te kuće da ojača nezavisnost i profesionalne standarde, kako stoji u zajedničkom saopštenju, može se tumačiti na dva načina. Jedni će u tome videti legitimnu podršku medijskim standardima, drugi mešanje stranog zvaničnika u unutrašnje stvari javnog servisa. Uskoković je, prema Insajderu, rekao da RTS neće biti ničiji politički plen. To je dobra izjava, ali će se meriti urednčkom praksom, a ne saopštenjima. Isto važi za sve sagovornike: Hanrahan se prema izvorima sastao sa predstavnicima Studentske liste, a prema Kuriru i sa Vukom Velebitom iz „Pupin inicijative“.
Zaključak: nova vlada treba da prihvati dijalog, ali da pregovara iz pozicije jasno definisanog nacionalnog interesa. To znači javne i konkurentne procedure u energetici, nijednu odluku o NIS-u bez transparentnog objašnjenja i ravnopravan odnos prema svim partnerima, ne samo prema onima koji prvi dođu u posetu. Pratiti treba tri stvari: da li će se iza rečenica o „strateškom dijalogu“ pojaviti konkretni projekti, kako će se završiti pitanje NIS-a i da li će nova vlast izbalansirati odnose sa Istokom i Zapadom.
